У нашем казненом поступку се може преговарати о кривњи и исто се одвија између осумњиченог, односно оптуженог, с једне стране, и тужитеља с друге стране. Приједлог за постизање споразума може бити инициран како од тужитеља, тако и од супротне стране, при чему се преговарање странака мора одвијати на равноправној разини.

Међутим, преговарање се може само односити само на утврђивање затворске казне, односно врсту казнено правне санкције, што значи да нагодба није могућа око одустајања тужитеља од казненог гоњења за одређено или одређена казнена дјела за која се осумњичени, односно оптужени терети.

С тим у свези, споразум се не може склопити ако се оптужени, на рочишту за изјашњавање о кривњи изјаснио да је крив.

Поступак преговарања о кривњи се може одвијати до самог завршетка главне расправе ( дакле тијеком цијелог казненог поступка).

Уколико се споразум постигне у истражном поступку, исти се уз оптужницу у писаној форми доставља суду, након чега судац за претходно саслушање прво потврђује оптужницу, па разматра споразум о признању кривње, те изриче казнено правну санкцију предвиђену истим, све до достављања предмета суцу, односно вијећу ради заказивања главног претреса.